Ja jednostavno uživam u svim pripovestima ove spisateljice, jer u njima podvlači vrednost ljubavi i porodice. Osim toga, veoma mi prija da saznam još nešto o životu sefardskih jevreja. Ovoga puta je to priča o njenoj tetki Lauri, koju su zvali Bohoreta (običaj Jevreja da prvorođenu kćer zovu Bohoreta, a sina Bohor).

​

Bohoreta je bila vrlo nadarena devojka koja je sebi postavila za cilj da sakupi što je moguće više priča, poslovica, legendi, pesama, romansi iz sefardske tradicije koja se prenosila preko ženskih članova porodica usmenim putem. Pritom, i sama se bavila pisanjem.

Ovaj roman predstavlja njen lični dnevnik preveden sa ladino jezika (kojim su se služili samo sefardi).