Dobar dan. Kako ste?

​

Upravo sam pročitala jednu jako zanimljivu knjigu. U pitanju je Džamijska kuća, autora Kadera Abdulaha. https://dereta.rs/d9c294b2-3258-4fbd-8be1-09f1b75b1587/Dzamijska-kuca.aspx#.XXjyWSgzZPY.

 

Vidim na sajtu da je rasprodata, ali se ipak nadam da ćete imati prilike da je pročitate. Zaista vredi. Ovaj autor je rođen u Iranu, ali je zbog političkih događaja koji su usledili usled dolaska na vlast Ajatolaha Homeinija u Iranu bio prinuđen da napusti svoju rodnu grudu. Prvo je otišao u Tursku, da bi se konačno nastanio u Holandiji. Ono što me je zadivilo je to što je ovaj čovek proveo godinu dana učeći holandski jezik i proučavajući holandsku književnost. Tako da je ovo delo napisao na holandskom jeziku. Stvarno je za divljenje. Kada čovek dođe u novu sredinu i kada zaželi zaista da se prilagodi i da postane značajan doprinos tom društvu. Zaista je za divljenje. Da li se slažete? Kao rezultat njegovog talenta i truda, 2007. ovo delo je proglašeno za drugi najbolji roman svih vremena napisan na holandskom jeziku. Doživeo je toliki uspeh, da je prodat u 400.000 primeraka. Za divljenje, nema šta.

 

Sam roman govori o tom turbulentnom dobu pre i za vreme vladavine Ajatolaha Homeinija u Iranu. Sam autor kaže da je njegova želja da ovim romanom prikaže i drugu, bolju stranu islama. I zaista sam sigurna da je tako. Sigurna sam da su vrednosti koje pripisuje glavnom liku svog romana, a to su: čast, poštenje, dobrota, dostojanstvo, i te kako prisutne u bilo kom segmentu života muslimana. Na žalost, američko viđenje islamista koje se promenilo posle 11.9.2001. zarazilo je skoro celu planetu. Kao da zaboravljamo da nisu svi muslimani teroristi, isto kao što ni svi belci nisu altruisti.

Ja mnogo volim istoriju i naročito volim da čitam knjige u kojima se neki fiktivan događaj smesti u neko važno, ili nevažno istorijsko razdoblje. Tako na najzabavniji način naučim nešto novo. Osim toga, ono što samo knjiga može da uradi, a to je da se tokom čitanja, osetim kao deo tog sveta, da sam prijatelj glavnog lika i da mogu da razumem to šta radi i zašto govori to što govori i zašto tako govori. To je najlepši način da budete deo neke porodice, tamo daleko u Iranu (gde možda nikada nećete kročiti sopstvenom nogom) i da se poistovetite sa njima, da se saosećate sa njima i da budete deo njihovog života, zapravo. To je  zaista nešto najlepše što knjige donose. Postanete deo njih.

 

Osim toga, s obzirom da je autor živeo u Iranu u to vreme, kao što se uvek dešava kad su neki važni istorijski događaji u pitanju: Nikada to nije sve crno, a ni belo. Iako je većina stanovništva pružalo podršku dolasku Homeinija na vlast, ispostavilo se da je i njega vlast promenila i da ga je obuzela strast odmazde, osvete i želje da ukloni apsolutno sve one koji razmišljaju iole drugačije od njega. To su bila zaista teška vremena za Irance. S jedne strane, Homeini je i te kako pristalica islama i Kurana, ali ga isto tako koristi i protiv ljudi, koji su iskreni islamisti, ali njegov apsolutizam ne podržavaju. A bilo je: ako nisi za Homeinija, nisi ni za Kuran. Zaista teška vremena.

 

Vredi pročitati ovaj roman. Preporučujem ga od srca.