Knjiga, tj. priča je prepuna vrednosti koje su zastupljene u španskim viteškim romanima. U ovom slučaju, te vrednosti (ponos, čast, dostojanstvo, humanost), postaju nedokučive, jer su ljudi koje ih poseduju živeli u  okolnostima koje su nehumane, nečasne, neljudske i nedostojanstvene.

 

Avganistan sedamdesetih kada ga okupiraju ruske vojne snage i kada socijalizam ne dopušta život bogatim ljudima, pa čak i onima koji to nisu, jer su politički nepodobni. Pakistan postaje utočište samo jednog dela stanovništva, srećnika koji uspevaju da prebegnu iz ratom opustošene zemlje.

 

Otac i sin i mnoge neispričane istine u njihovom odnosu i neki dragi ljudi koji ostaju za njima. Amir i njegov otac uspevaju da pobegnu u Ameriku, gde Baba – Amirov otac i umire. Posle 20 godina prošlost, krivica, ljubav i ko zna šta još ne dolaze po Amira i vraćaju ga u Avganistan po njegovog bratanca koji je kao siroče doživeo užasnu sudbinu zabavljača Talibana. Posle mnogih vratolomija i uvek tako blizu smrti, Amir uspeva da spasi Sohraba. Uspeva da spasi njegov goli život, ali da li će uspeti da spasi i njegovu dušu, to ne znamo.

 

Plakala sam čitajući ovu knjigu, kao što uvek plačem kada sam nemoćna pred tolikom nepravdom.