Buket narezanih olovaka...

Ćao, dragi moji! Kako ste? Ja sam divno. Zaista obožavam ovo doba godine. Osim što sam se ja rodila u ovo vreme (početak septembra), počinje škola, peku se paprike, opada divno divlje kestenje (koje uporno donosim kući, iako ne znam šta će mi), jede se grožđe i klinci polaze u školu. Uvek u ovo vreme se setim reči Toma Henksa iz jednog od mojih omiljenih filmova: "You've got mail" (https://www.imdb.com/title/tt0128853/)

On u svom mejlu koji upućuje svojoj prijateljici opisuje Njujork početkom septembra i želi da joj pokloni buket narezanih olovaka. To mi je uvek bilo tako slatko i baš prikladno za ove dane. Buket narezanih olovaka. Ne znam vi, ali ja sam od malena bila oduševljena i obožavala sam (i obožavam, iako se uzdržavam) da kupujem školski pribor. Hvala Bogu, te zbog svoje mlađe ćerke, još uvek uživam u kupovini: svezaka, olovaka, rezača, hemijskih olovaka (u boji), penkala, flomastera, bojica, voštanih boja, kolaž papira… I sve to da bude što šarenije i u što više nijansi. Obožavam boje generalno! Fasciniraju me! Moja omiljena boja je narandžasta, jer me asocira na jarko sunce koje me greje i podseća na leto! Mmmm! Miris mora, hlora sa bazena, zrikavaca u selu moje mame, zelenilo koje nas okružuje i natkriljuje… Mmmmm. Sve to opušta i nadahnjuje. Ali, da se vratimo u sadašnjost. Ovo doba, koje se može smatrati za kraj leta (a možda i početak Miholjskog leta), ili početak jeseni. To nešto između: ta mešavina zelene i žute boje, kratkih rukava i kišobrana, sladoleda i ajvara… To je sve ono što čini da toliko volim ovo doba godine da uživam u njemu. Kad može da se šeta, jer nije toliko vruće, a dani su još dugi. I naš divni Beograd. Kuda vi volite da se šetate? Ja obožavam Bulevar. Meni će on biti zauvek omiljeno šetalište. Nekako mi predstavlja duh onog Beograda koji je oduvek bio centar mog života i koji se menjao nekako baš kao i ja: pripajao od modernog ono što želi, a da opet ne izgubi svoj identitet i naravno, nezaobilazno drveće i izlozi. Nikada mi nije dosadio. I za sve ima po nešto: garderoba, obuća, apoteke, fakulteti, optičarske radnje, stare poslastičare, kafići, obavezne pljeskavice, pekare i naravno dve velike pijace: Cvetkova i Đeram. A tek što obožavam da kupujem na pijaci, pa to ne mogu da vam opišem. Naravno da imam svog omiljenog piljara: Gorana kod kojeg kupujem skoro svo povrće, tetka Dragica ima uvek divno voće i šargarepu, baka Jelica spanać i salatu… Mmm miris pijace u subotu ujutru, ništa lepše. Prvo odem do pekare po hleb i omiljene kukuruzne pogačice, dok moji obično vole rol viršlu i prazan burek. Posle dobrog doručka, uzmem kolica i krenem polako kroz tezge. Te boje, ti mirisi, ti vredni ljudi, ta graja. I naravno na ivici pijace, u redu tezgi koje su prazni njih dvojica u šahovskom okršaju. Rukama podbočeni na tezgu u dubokom razmišljanju, kao da im život zavisi od toga. Naravno, tu su uvek i posmatrači. Ali, iako su tu, mislim da postoji neki nepisani kod koji ih sprečava da ometaju igrače svojim savetima. A šahovska tabla, kao da je preživela drugi balkanski rat… I ako su tu, u svoj toj gužvi i graji, oni su u svom svetu, sa kraljicom i lovcima i pijunima koje uvek na početku žrtvuju zarad boljeg izgleda za pobedu….

Obožavam ovo doba godine… A vi?