Šta ako mi se neće?

Često mi se dešava da mi se nešto ne radi. Iz milion razloga. Bilo da je neki kućni posao, neki glupi administrativni, ili nešto šesto.

Jel’ vam poznata ova situacija?

Dakle, kako pristupiti tome, tj. Kako se “naterati” na to nešto? Kako odraditi to na najlakši način?

Danas sam čula na Instagramu (znate kako vam te stvari dolaze s razlogom) da motivacija ne postoji. I onda sam shvatila da to govori u prilog zaključka do kojeg sam I sama došla. A koji je to zaključak?

Kad su u pitanju rešenja za takve situacije, ono što sam shvatila, je sledeće:

1.       Rešenje, realizacija ne mora da bude savršeno

 Većinu stvari, priznajem, nisam ni započinjala baš iz ovog razloga – treba da bude kako treba, a to je, po mojim aršinima – savršeno. Na primer, odlažem pranje kupatila, jer hoću da bude baš kako treba. A za to mi treba vreme, raspoloženje, a naročito volja. A nekako svi ti uslovi nikako da budu zadovoljeni u istom momento i tako kupatilo čeka i čeka. I ne samo da čeka, nego mi svo to vreme “visi” nad glavom i nervira me. Dakle, rezultat nije dobar iz nekoliko uglova.

2.       Ta aktivnost ne mora da se završi u celosti i odmah

Ono što sam isto shvatila je da mogu taj “poduhvat”, tu radnju, da podelim na delove, pa danas uradim samo jedan deo, a neki drugi dan drugi deo, itd. Na primer: danas mogu da operem kadu samo.

Kad sam prihvatila ovu opciju, doživela sam svojevrsnu rasterećenost. Nisam osećala više pritisak potrebe da mora da bude odrađen ceo “posao”, onda kada konačno počnem da ga radim. Osim toga, osetila sam olakšanje, jer ne moram da mu posvećujem sat, dva… Mada, iskreno, te aktivnosti, uglavnom ne oduzimaju toliko vremena, koliko sam ja mislila. Mnogo manje je potrebno za to. Bila sam ubeđena da to oduzima mnogo više vremena, jednostavno zato što mi je bila mrska ta rabota. To me je dodatno “motivisalo” da odložim tu akciju.

Sad mi se ovde postavlja pitanje zašto toliko negativnog u svemu tome? Em mi se ne sviđa to nešto što treba da uradim, em sebi govorim neistine o tome koliko vremena treba za to nešto. Zašto je to tako? Ali o tome ću neki drugi put. To je posebna tema.

Ono što se isto desilo, a nisam očekivala je da kad sam sa tim rasterećenjem prionula na odrađivanje nekog dela tog posla, uglavnom sam uspevala da završim ceo posao. Potpuno lagano i bez opterećenja i bilo kakvog pritiska.

Kao treće, osećaj rasterećenosti mi je doprineo dodatnom osećaju olakšanja koji je celu tu aktivnost učinio, pa skoro zabavnim. Skoro, naravno. Da ne preterujemo, hahahha!

Istina je da ovo malo hemije koju budete upotrebili mućkanjem nekog dela te neprijatne aktivnosti sa malo vašeg stava – baš me briga kako će ispasti… i ne moram da uradim sve odjednom, donosi veoma, veoma pozitivan i lep rezultat. Ne znam kako mogu bolje da vam objasnim taj osećaj oslobođenja, opuštanja, nego kao da vam neko skloni neki ogroman teret sa leđa.

Ono što mi isto pomaže je kad ne razmišljam mnogo o tome, nego ga samo uradim. Ruku na srce, retko kad mi to pođe za rukom. Ipak, važno je pokušavati. I ako danas samo pomislite na to da to nešto treba da uradite, a ne uspete da ustanete tog trenutka i odmah uradite to, onda ga ostavite za sutra. Sutra probajte ponovo. Ali, važno je da se n e  o d u s t a j e. Jednom ćete smoći snage I uradićete ga. Sigurna sam. Jer sam I ja tako uspela. A imam već spisak drugih takvih zadataka. Don’t worry. Those will never stop. Ever.

Istina je da svaki mali pomak znači MNOGO.

Mnogo mi je vremena trebalo da prihvatim SVE ovo, a kamo li da primenim. Potreba za savršenim načinom, rešenjem je uvek bilo tu kao jedini mogući izlaz. Kad sam sebi dozvolila pokušaj, dakle vrapca, umesto savršenog goluba, ali na grani, stvari su zapravo krenule da se menjaju na bolje.

Mali korak za danas, ali ogroman za moju budućnost. Od kada pokušavam, tj, pravim te male korake, mnogo mi je bolje i bolje se i osećam. Sviđa mi se taj osećaj. Nekako postaje sve lakše i lakše. I otvaraju mi se nova vrata. Život dobija nove prilike i nove mogućnosti.

Neverovatno je šta sve dobijamo kada počnemo stvari da gledamo iz druge perspektive.

Sve postoje moguće, jer nam se otvaraju novi vidici i jednostavno vidimo drugim očima.

Probajte, sigurna sam da će vam pomoći.

I pišite mi. Baš me interesuje šta vi mislite o svemu ovome!

Čujemo se!