Dete u meni...

Ćao! Ja ću kad porastem… da budem pilot! Ha, ha, ha. Neću. Ne privlači me to. Iako bih se rado bavila padobranstvom. Da. Mnogo volim letenje i paraglajding i sve to u vazduhu, iz ptičje perspektive – to je moj fah. A gde vi sebe vidite… onako, u najluđim snovima? Jel’ vam palo nekad napamet tako nešto?

Nešto razmišljam… Ne znam da li ste gledali onaj film u kojem Džeri Luis pristaje na sve – bukvalno. Ne sećam se da li je to bilo njegovom odlukom, ili ne. Nije ni važno. Važno je da je isprobao najluđe stvari. I skakanje iz aviona i neke lude vožnje i ne sećam se konkretno šta sve ne, ali znam da mu je bilo i strašno i ludo i nezaboravno. I nekako mi je ostalo u pamćenju ta njegova hrabrost – da kaža uvek DA.

Moram da priznam da sam u nekoliko navrata pomislila: šta bih ja radila da sam prinuđena, ili da želim da uradim sve što mi bilo ko predloži? Naravno, ovde nećemo ulaziti u one moralne dileme, ali recimo da je to izbegnuto – sve je po zakonu i nikoga ne bih povredila i ništa što bi bilo izopačeno. I opet… Pitam se: da li bih imala hrabrosti da se upustim u tako neku avanturu?! Pa, ne znam baš. Godine življenja i godine životnog iskustva me prilično čvrsto drže vezane za sigurnu, zonu komfora. A ne volim je… baš je ne volim – tu zonu komfora.

Šta bi se desilo sa mnom? Da li bih bila srećnija? Da li je potrebno da budemo blesavi, nepromišljeni? Da bez razmišljanja spakujemo stvari i odemo na neki neočekivani put? Da li je potrebno da uradimo sve takve „lude“ stvari da bi osetili sreću? Koliko treba misliti na odgovornost u tim trenucima?

U meni se vrzma mnogo više pitanja, nego odgovora, ali nekako kao da mi je odgovor tu blizu… na vrhu jezika.

Mislim da znam…

Da.

Mislim da je to…

Toliko smo vezani i postali kruti od težine odgovornosti, ozbiljnosti (situacije), da smo zaboravili da se igramo.

I ne samo to. Mislim da kad nam se desi tako neka suluda ideja, da je došla s razlogom i da je treba i realizovati. Šta je to što može najgore da vam se desi? Da ispadnete vi, ili ja smešni? Ili da izgubite dostojanstvo (odrasle osobe)? Ili da ponovo pokrenete muziku u sebi!

Da… Ja to želim sebi. Želim da ponovo pokrenem onaj stari gramofon, koji je moja sestra dobila za 18. rođendan. Želim da ponovo osetim strast u sebi. Želim da se osetim ponovo živom i da… blesavom!

I znate šta? Od ovog časa ću osluškivati… Čekaću da se dete u meni javi i slušaću ga.

Sigurna sam da će mi reći nešto ludo… Ali vredi probati.

Obećavam vam da ću probati…

A vi?