Dosada...

Eto, tu sam. A vi gde ste? Kako provodite slobodno vreme? Da li imate slobodno vreme? Da li zaista posvećujete pažnju svom slobodnom vremenu, ili ga kradete, ili vreme krade vas i vaše vreme? Iskreno, dešava mi se da shvatim da potrebe drugih ljudi upravlja mojim slobodnim vremenom, mada mi to niko nije tražio. Ne znam da li vi imate taj osećaj, kao ja, ponekad, da mi je pobeglo vreme. To su oni dani, kada jedva čekam da odradim sve ono što sam planirala da uradim tog dana, da bih mogla da se posvetim vremenu za sebe... i onda – blokada. Kao da sebe ne poznajem, kao da smo se jutros tek upoznale i sada nam je neprijatno jedna sa drugom, jer ne znamo šta bi smo jedna s drugom, a eto, osuđene smo da provedemo ovo vreme zajedno... uprkos toj ogromnoj neprijatnosti. Onda ustajem, pa briskam nešto, pa se setim da bih mogla da bacim đubre, pa naravno uzmem telefon i gledam instagram po ko zna koji put i čekam inspiraciju. Kako da „kvalitetno“ iskoristim ovo vreme za sebe? Sve što pomislim da bih mogla da radim mi nekako deluje pogrešno, ili nedovoljno zabavno, ili vredno. Sve ono poznato što me inače raduje i čemu rado posvećujem vreme, deluje – dosadno. I onda se iznova i iznova pitam: Šta bih u ovom trenutku najrađe radila?

I blago je reći da pojma nemam.

Vrtim se, nekako, oko sebe i ne nalazim ništa što bih rado radila. Nije ni čudo što toliko gledamo TV. To je najlakše rešenje. Pasivni posmatrač nekih drugih života, drugih priča, tuđih snova. Ne kažem da je to negativno, ali zaista mislim da previše gledanja televizije samo podpomaže udaljavanje od nas samih. Ova takozvana dosada koja me grize za nogu, za uvo, za vrat... korisna je stvar, iako je DOSADNA. Nije ni čudo što su mnogi i naučnici i umetnici podvukli važnost dosade, jer su pod njenim okriljem došli do najvažnijih otkrića, smislili fantastična dela.

Ume ona to... Iako je skoro pasivna, nepokretna, ta dosada ume da vam se podvuče pod kožu i da vas obuzima polako, veoma polako, dok vas potpuno ne savlada. A, onda, jednostavno ste primorani da nešto podhitno preduzmete, da ustanete, odete u šenju, uzmete neku novu knjigu, pozovete prijatelja, ili... uključite TV. Mislim da je ovo poslednje najgore što možete da uradite za sebe, jer je onda niste oterali od sebe, ne, samo ste je udaljili od sebe neki metar. A ona će opet čekati povoljnu priliku da vas ponovo ščepa za vrat.

Mislim da je najbolje rešenje za dosadu da uradite nešto što vam na prvi pogled izgleda preterano, ili previše zahtevno.

Mislim da tada imate snage za te grandiozne poteze, jer... vam je dosadno. I zaista mislim da je šetnja jedno od odličnih rešenja. Kad se prošetate, a sada je prilično hladno, vratićete se, prvo, srećni što ulazite u topao dom, drugo, možete da napravite sebi toplu čokoladu (ili kuvano vino) i bićete mnooogo bistrije glave. Sigurna sam.

Šta vi kažete? Da li je i vama ponekad dosadno, ili imate neku magičnu formulu? Pišite mi.