gde je to Sunce?

Ćao! Nešto gledam ovo vreme, a gleda i ono mene i razmišljam: da li sam ja stvarno toliki zavisnik od sunca, ili se to isto dešava i drugim ljudima? Kako se probudim i vidim ono mračno i sivo nebo, odmah mi spadne entuzijazam na nula, ako ne pređe i u minus. Mislim, nedam se ja tako lako, to je istina, ali opet razmišljam: Pa, jel’ to stvarno? Zašto mora da bude sunčano, da bih ja bila vedra? A? Šta vi mislite o tome?

Prosto, sve je tu: i ja sam tu i sve moje obaveze i planovi su tu, ali nekako, ako nema Sunca, nekako je mnooogo bezveznije. I onda pomislim na London, gde je, kažu skoro uvek magla. Pa, pomislim na Švedsku, Finsku, i sve te severne zemlje. Kako ti ljudi mogu uopšte da budu optimistični i dobro raspoloženi. Ili je možda njima lakše, s obzirom da sunce retko i viđaju, pa ga onda i ne očekuju. Istina je da, kad padne sneg, znate da njegova belina daje svemu sjaj i da se vidi sve jače i izrazitije. Skoro kao da Sunce sija. Nemam ništa protiv ni takvog svetla. Naprotiv. Obožavam kad pada sneg. (Znam da se ponavlja, sorry) Ali, ovo… Kako čovek da “svari” ovo vreme. Tmurno, oblačno, bez Sunca, bez ikakve nade u malo svetla.

Gledam ja to vreme i mislim se – dokle ćeš?