Gut feeling

Ćao, šta ima kod vas? Kako ste? Ja se osećam odlično, zaista… Slušam neku veoma opuštajuću muziku i pišem vama. Zaista sam presrećna što sam uspela da pronađem svoj životni poziv. Za mene je pisanje čarobno, jer mi u isto vreme razbristrava um i inspiriše. Često mi se dešava da kroz pisanje saznam nešto o sebi što nisam ni sama znala. Po neki put mi reči idu skoro same i dešava mi se da mi misli budu brže od prstiju na tastaturi. Naravno, ima dana kad to nije tako. Dešava mi se da gledam u ekran i po deset minuta i nikako da krene misao… Zato tih dana ni ne pišem. Mislim da su najlepši tekstovi koje sam napisala, oni koje napišem u jednom dahu. Kao da sam ih čuvala u nekoj fioci i oni su jedva čekali da ugledaju svetlost dana. Ti tekstovi su mi najlepši i najdraži. Najvažnije mi je da u tim tekstovima poklonim vama deo sebe. Mislim da je to najlepši dar koji mogu da vam dam. Od srca. Sve ono što pišem je potpuno iskreno i verujem zaista u sve ono o čemu pišem. Baš zbog toga što je to iskreni poklon od mene vama, ja se uvek osetim ushićeno kad objavim neki tekst. Mnogo mi znači što sam pronašla svoj poziv. I to nije bilo lako. Zapravo, na to me je podstakla moja mlađa ćera. Eto, ispostavilo se da me ona poznaje čak i bolje od mene same. I mnogo joj hvala na tome. Želim joj da i ona sebi pronađe put u životu koji će joj doneti samo sreću. A raditi ono što voliš je, sada vidim, zaista predivan poklon. I ono što isto znam je da nikada, ali nikada nije kasno za to. Jednostavno, ako radite ono što volite čini vas toliko srećnim da sve ostalo što ste radili u životu, koliko god to trajalo, nije više važno. Možda je bilo potrebno da provedem toliko vremena na mom prethodnom poslu, da bi došla do ovoga što sada imam i radim. I sigurna sam da je tako najbolje. Zaista. Svaki korak koji me je doveo do ovoga što sada osećam i radim, verujem da je bio neophodan. I zahvalna sam na tome. I, sad kad malo bolje razmislim, jasno mi je zašto nisam mogla ranije da krenem ovim putem. Trebalo je još dosta toga da naučim. Kažu, a sada sam i potpuno uverena u to, da vam se dešavaju stvari koje su vam potrebne u tom momentu. Tako da, iako mi mislimo, slučajnosti ne postoje. Nije slučajno što ste videli neku reklamu, ili ste sreli neku osobu, ili ste čuli neki razgovor u autobusu. Za sve to postoji razlog. Na nama je da otkrijemo šta je to što treba da naučimo, uradimo, ili usvojimo od toga što nam je „servirano“ u datom momentu. Tu dolazi na scenu nešto što i ja pokušavam da povratim, a to je onaj „gut feeling“, što bi rekli Englezi, ili instinkt, ili ono što vam stomak govori, ili vaša podsvest. Kada se skoro uvek oslanjate na svoj intelekt, kao što sam ja to radila, onda je potrebno vreme da povratite taj kontakt sa sopstvenim bićem. Ali, vredi, verujte mi, jer sve ono što je dobro za vas, je ono na šta vas podstiče baš taj vaš unutrašnji glas… Slušajte ga.