Kad prođe sve ovo...

Kad sve ovo prođe, kad budemo mogli potpuno slobodno da se krećemo i u vremenu i u prostoru, šta je to što ćete prvo uraditi? Ja bih da odem u jednu duuuuugu šetnju. Mislim da ću biti potpuno zadovoljna samo tom šetnjom. Biću u mogućnosti da posmatram ljude na koje nailazim, koje viđam oko sebe, decu, mačke, kučiće, sirene, ljudske glasove… Meni će to biti kao film. Predivan ugođaj i za oči i za uši. Uživaću u toj slici koja predstavlja život i moju ulogu u njemu. Mislim da će to biti potpuno novi doživljaj svega toga. Sigurna sam da ću sve to videti potpuno novim očima. Pa, danas sam primetila u prodavnici koju često posećujem neke napitke na polici koje pre nikad nisam zapazila, a sigurna sam da su ih imali i pre ovog vanrednog stanja. Jel’ razumete? Bićemo otvoreni za nove vidike, za nove utiske, za nove uviđaje. Mislim da se to odnosi na sve u našim životima. Bićemo otvoreni za sve. I zahvaljujući svemu tome, bićemo tolerantniji. Bićemo ljubazniji. Bićemo druželjubiviji. Bićemo pažljiviji. Bićemo osetljiviji za sve ono što vidimo oko sebe. I ja zato jeeeeedva čekam na tu svoju dugu šetnju. A vi? Šta vama najviše nedostaje u ovoj situaciji? Šta ćete sebi da priuštite prvo, kad prođe ovo vanredno stanje?