Kakvu vi kafu pijete?

Danas sam shvatila da ja najviše volim nes kafu sa mlekom bez pene i bez šećera. Eto. Još jedna mala činjenica o sebi. I onda se zapitam, logično, kako to do sada nisam saznala? Iskreno, nije mi bilo važno. Pila sam svakakvu kafu, jer nisam davala tome značaja. I crnu bez mleka i sa mlekom, nes kafu, 3 u 1, 2 u 1. Svakakve kombinacije i to mi je bilo u redu. Nisam uopšte smatrala da je to toliko važno. Zadovoljavala sam se sa osrednjim zadovoljstvom pijenja kafe. Pa, kad pogledam to sa te strane, i nije važna kafa. Važno je to da ja nisam pridavala značaja i mnogo bitnijim stvarima koje mogu da me učine srećnom, ili bar zadovoljnom. Sve je bilo OK. U redu.

A ne treba da bude tako. Nikako. I te kako je važno da znamo šta volimo i kako to volimo.

Ne znam da li ste gledali film „Runaway bride“. Mislim da je kod nas preveden kao „Odbegla mlada“. U njemu glume Džulija Roberts i naravno, Ričard Gir. Džulija je mlada koja nikako da se uda, jer iako se zabavljala po nekoliko godina sa svojim mladićem, nekako ne može da izađe pred matičara i svako njeno venčanje se završi tako što ona pobegne sa samog venčanja i ne uda se. E, pa u tom filmu Ričard Gir joj, u nekoj raspravi kaže kako ona zapravo ne poznaje sebe i da se zapravo prilagođava svakom svom mladiću. Za to je uzeo primer prženih jaja. Sa svakim od svojih verenika je govorila da najviše voli pržena jaja na drugačiji način, onako kako je to voleo njen verenik. Na taj način joj je skrenuo pažnju da je u svakoj od tih veza gubila sebe i da je zato i imala potrebu da pobegne. Takve veze ne mogu da nas odvedu na venčanje. Shvativši da je on u pravu, krenula je na posao. Pripremila je pržena jaja na sve moguće načine koje poznaje i onda ih je isprobavala, jedan po jedan dok nije stvarno odlučila koji joj je omiljeni. Ta mi je scena ostala vrlo u pamćenju. Pa, nije ni čudo, kad ni ja sama nisam znala mnoge stvari o sebi. Ali, toga, tada, kad sam gledala taj film (više puta), nisam ni bila svesna. Kao da je meni sve bilo jasno. A nije. Ni toga nisam bila svesna.

Čini mi se da sam tokom svog života samu sebe trenirala da se zadovoljavam sa varijantom „u redu“ i da sam se konačno na to i navikla. I naravno, nisam sebi pružila priliku da upoznam pravu JA.

Ne mogu ni da vam opišem koliko mi je važno sve ovo što vam pišem, jer je to za mene pravo OTKRIĆE. Idemo napred, JEAH!! Baby koracima, ali idemo napred. Juče nisam znala ovo što danas znam.

I sve ovo vam pišem kako bi i vama, kao što ja sebi to govorim pišući vam, prenela to zadovoljstvo upoznavanja sebe, koji je samo jedan mali deo rada na sebi, koji primenjujem svakodnevno. I jako sam zadovoljna zbog toga. Zaista. Jer, eto, sad znam, da ja volim nes kafu sa mlekom, bez pene i bez šećera.