Lepota...

Šta je za vas lepo? A? Teško pitanje, jel’ da? Postoje stvari, slike, pejzaži, kuce, mace, koji su svima slatki, lepi, ali postoje i one druge, koje nisu svima. Od čega to zavisi? Uvek sam se pitala kako kritičari umeju da ocene neko umetničko delo. Naročito kad se radi o ovoj novoj, avangardnoj umetnosti. Znate one slike na kojima ne prepoznajete ni jedan oblik, nego su to samo neki obrisi, oblici, boje. Dugo sam mislila da treba biti veliki poznavalac klasičnog slikarstva, da bi ste došli u tu poziciju da možete i smete da ocenjujete tu modernu umetnost. A, onda sam shvatila još nešto: ja ne moram da budem slikar, niti kritičar, da bih znala da li mi se neka slika sviđa, ili ne. Jednostavno, sviđa mi se, ili ne. Kad sam bila mlađa, nisam bila baš fan te nove, moderne umetnosti, jer sam mislila da te slike predstavljaju nešto, što moje, nestručno oko ne može da vidi. Sada smatram da mogu da znam da li mi se neka slika sviđa ili ne i to samo na osnovu osećaja koji izaziva u meni. I zaista mislim da na umetnost ne treba reagovati raciom, već emocijama. Pa, zar ne postoje neki umetnici koji svojim delima zapravo žele da šokiraju gledaoca. Žele da izazovu burnu reakciju.

Na sličan način mislim da je normalno da se meni sviđa nešto što je na primer, tebi ružno. I mislim, da je zaista nepotrebno da se tebi dopadne nešto što se meni dopada. Tu, zapravo već dolazimo do toga da nam je bitno šta drugi govore o nama i kako reaguju na ono što mi govorimo. I naravno, mnogo je lakše i lepše kad se moja frizura sviđa i mojoj sestri i mojim drugaricama i mom mužu i mojim ćerkama, ali zapravo, to ne treba da bude tako. Setila sam se jedne izreke koju sam odavno čula i koju sam mnogo zavolela: „Ljudi moraju biti pomalo slični, da bi se razumeli i pomalo različiti da bi se voleli“. Zamislite da svi imamo isti ukus, pa sve žene bi volele istog muškarca, zar, ne? Ova različitost je zapravo ono što donosi draž i zbog toga nam je lepo, jer smo svi toliko različiti. Ne postoje dva ista ljudska bića na kugli zemaljskoj, pa zar to nije divno. Zato, mislim da smo svi mi divni i lepi na neki način. Na svakome od nas postoji nešto što nas čini izuzetnim. I tu ne mislim da fizički izgled. On nije toliko važan. Forma nije toliko važna. Pakovanje može da bude fenomenalno, a da kutija bude prazna. Zar, ne? Sadržaj je oduvek ono što je mnogo važnije i što predstavlja suštinu svega. I nas samih, i naših odnosa i naših vrednosti i naših kriterijuma. Tako je neko veoma brižan, neko je nežan, neko je inteligentan, neko je šarmantan, neko ima sjajan smisao za humor, neko je divan prijatelj. Bukvalno svako od nas ima neku divnu osobinu zbog čega je važan i zbog čega čini drugima život lepši. Šta mislite, koja je vaša divna osobina?