Ljutnja

Ćao! Juče sam bila na jednom odličnom predavanju. Zaista, oduševljena sam kako nam je Ivana Kuzmanović pričala o psihološkom imunitetu i kako ga ojačati. Zaista mi je neopisivo drago što postoje takve mogućnosti i prilike da saznamo i naučimo veoma, veoma korisne savete o nečemu o čemu se ranije nikada nije pričalo. Ja i moja generacija smo vaspitavani tako da emocije samo smetaju, da treba biti fino vaspitan i, barem u mojoj porodici je veoma važno bilo kako sredina reaguje na našu porodicu i skoro da je najvažnije bilo ŠTA ĆE LJUDI DA KAŽU. Nemojte pogrešno da me razumete, ne kritikujem svoje roditelje, jer su oni radili najbolje što su mogli. Uostalom, i njihovi roditelji su njih tako vaspitali. Zato je meni toliko važno da prestanem da vodim TOLIKO računa o tome kako drugi reaguju na mene i na moje postupke i na moje životne odluke. Naravno, to ne znači da ću svirati bubnjeve u svom stanu, jer me BAŠ BRIGA za ostale. Nee. Ni u kom slučaju. To znači da na prvom mestu treba da budu moje potrebe i moje želje, a ne shvatanja ljudi koji me okružuju. Znate, ja, bar, još uvek, kad o nečemu razmišljam i želim da donesem neku odluku, pomislim – kako će to drugi da vide? Ali srećna sam što sam veoma svesna toga sada i samim tim mogu to da menjam. I to nije promena koja može da se desi preko noći. Nipošto. Bebećim koracima idem napred.

Elem, Ivana nam je pričala (Ivana Kuzmanović je life couch, pisac, reiki majstor i učitelj meditacije. Više o njoj pogledajte na http://www.ivanakuzmanovic.rs/o-meni/) o tome kako mnogi ljudi potiskuju ljutnju veoma dugo, misleći da je to pogrešno, ili loše osećanje. Toliko dugo to rade, da im se u jednom momentu, obično zbog sitnice, desi suženje svesti i sva ta ljutnja, preobražena sada u mnogo jače i opasnije osećanje – bes, bude izbačeno na površinu uz neprijatnu viku, lomljavu, ili svađu. Neretko budu izrečene neke osude i pogrde koje se kasnije teško oproste i isprave.

Osećaj ljutnje nije pogrešan. Nije. Nipošto. To je osećaj nelagodnosti. Naravno, nije prijatan, ali se on može izraziti normalnim tonom, bez izliva besa. Mnogo je važno da to osećanje iskažete i da objasnite zašto se tako osećate i da pokušate razgovorom da izgladite tu situaciju u kojoj ste osetili ljutnju. Svi smo mi samo ljudi i zaista nije za očekivati da nam stalno bude „cveće i proleće“ u životu. Ljutnja je OK. Ali nije dobro da ta ljutnja pomuti odnose sa nama bliskim ljudima. A to može da se desi, ako krijemo tu ljutnju i mislimo da će nestati. Neće. Nažalost, ostaće u nama.

Ljutnja i nezadovoljstvo često budu uzrok bolesti, jer se gomila godinama, a mi nismo u stanju da izađemo na kraj sa tim osećanjem.

Ali sve se to može promeniti Sve se uči. Evo i ja učim. Veoma dugo, možda predugo sam mislila da ne treba ni pričati o problemima, jer ako ih ne spominjem, možda će nestati. Mislila sam da, ako ne pričam o problemima, neće nestati onaj fantastični privid da je moj život savršen, da je moja porodica kao iz bajke, da niko neće moći da kaže da to nije tako. Opet ta ista priča o tome kako sve to izgleda u očima drugih.

Ali, evo sam, ovde, pričam sa vama o tome i menjam se. Bebećim koracima, ponekad i poneki korak unazad, ali … menjam se.