Magija čitanja

Danas sam naišla na jedan komentar na društvenoj mreži: važno je kakvu literaturu čitamo. Da li uopšte postoji dobra i loša literatura? I onda sam se i ja to isto zapitala. Moram da priznam da sam pre mislila da je život previše kratak da bismo čitali „laku“ literaturu, ali sada više nisam toliko sigurna. Mislim da je zapravo najvažnije da svojim pisanim rečima doprete do čitaoca i da mu ulepšate dan i da ga možda i motivišete na neko dobro delo, ili je to možda i preambiciozna želja. Nisam sigurna. Toliko pitanja mi se vrzma po glavi, da nisam fokusirana. Da li postoji literatura koja ne zavređuje vašu/moju pažnju? Moram da priznam da, kad se malo bolje zamislim, postoje štiva koja bih najrađe bacila u kantu. Ali, kad obratimo pažnju na romane/knjige koji su nam dostupni i koji se čitaju, mislim da su vredni naše pažnje. Vredni, ili čitljivi? Ne znam.

Zapravo, sigurna sam da na ovom našem veoma velikom svetu postoji literatura za svakoga. Mislim da će svaka knjiga naći svog čitaoca i to je u redu. Jedino sam protiv štiva koje navodi na zlo, ili bilo šta što je protivno opštim moralnim načelima. E, protiv toga sam 100%.

Ali zato ima toliko toga što nam je dostupno i što nam je na dohvat ruke i što treba čitati. Jer, sve u svemu uzevši, čitanje je jedna vrsta magije. Čitanjem uđete u jedan potpuno drugačiji svet, drugačiji od vašeg. Dobijate mogućnost da uđete u neki drugi život, da mislite na neki drugačiji način i da vidite nešto što možda nikada nećete moći da vidite u svom stvarnom životu. Pa, zar to nije jedna vrsta magije? Ja mislim da jeste.

Osim toga, potpuno sam uverena da film nije u stanju da nam dočara tu Magiju na način kako može naša mašta u kombinaciji sa pisanom reči. I to je potpuno u našoj režiji. Hari Poter u mojoj glavi izgleda potpuno drugačije, nego Hari Poter koga možda vi zamišljate dok čitate o njegovim avanturama. I zato mislim da je čitanje potpuno magična stvar. Jer i vi uzimate udela u tome. Postanete režiser tog filma u svojoj glavi, uz pomoć „scenarija“ koji je pred vama. I to vam niko ne može oduzeti. To je nešto potpuno vaše. Vi se stvoritelj tog vašeg, izmišljenog sveta. Naravno da postoje određene stavke koje su obavezne, to su one koje su napisane u knjizi koju čitate, ali sve ostalo… Stvar je vaše mašte i vaše volje. I ništa vas ne sprečava da svojoj mašti pustite na volju i da uživate u sopstvenim kreacijama. Zar to nije magično?

Sećam se još dok sam bila mala i dok sam slušala priče o Snežani i sedam patuljaka, ili o Pepeljuzi, ili Uspavanoj lepotici… Moje junakinje iz tih priči su izgledale nestvarno lepe. Čini mi se da nisu ni hodale po zemlji koliko su bile „čarobne“. Baš zato što su junakinje mojih omiljenih bajki.

A to ne mora da prestane sa odrastanjem. Zašto? Sada mislim da su nam samo dostupnije veće mogućnosti da svojoj mašti pustimo na volju i da uživamo u tome, zar ne?

Šta vi mislite o tome?