Moja malenkost, Micarina

Ćao, dragi moji! Kako ste? Nadam se da ste dobro, kao i ja. Ja sam zapravo odlično, ali prvo da se predstavim, kao što red nalaže: Ja sam Micarina, naravno da mi to nije pravo ime, ali je nadimak koji sam sama sebi dala još pre nego što samo počela razgovetno da pričam, a možda baš i zbog toga, što nisam razgovetno pričala. Ha, ha… Sve u svemu, to sam ja, jedna jedinstvena. Za sada ćete me tako zvati (ili nećete). Da li ćete ikada saznati moje pravo ime, ne znam. Videćemo. Šta još mogu reći o sebi? Imam 52 godine, majka sam dve divne ćerke od 19 i 16 godina. Imam jednog muža (ha, ha, ha), ali vrednog. Smatram sebe kreativnom, duhovitom, sebi sam interesantna (jer mi nikada nije dosadno samoj sa sobom! Ha,ha,ha). I da, nezaposlena sam. Radila sam 25 godina u jednom stranom predstavništvu. Prestala sam da radim tamo na obostrano zadovoljstvo i mene i mog pretpostavljenog: razilaženje u mišljenju… o svemu, naročito o mojoj sudbini. Uglavnom, eto me ovde, za stolom, pišem vama. Ne znam čime ću se baviti i ne znam šta me čeka još u mom profesionalnom delu života, ali jedva čekam. Ono što definitivno znam je da neću nikada, nikada, ever and never again raditi u kancelariji, od 9 do 5. Što bi rekli Španci: Nunca jamás (nikada baš – moj prevod).

Od trenutka kad sam prestala da radim (25.maj), moj život je postao najduži školski raspust. Posle 25 godina, imala sam vremena da radim sve ono što sam radila samo u slobodno vreme (kojeg nikad nije bilo dovoljno). Vremena za odmor, za putovanja, inspiraciju, meditaciju, jogu, druženje sa nekim dragim ljudima i mnogo, mnogo ne rađenja ničega. Želela sam da se opustim, da budem lenja, da čitam, da bojim bojanku za odrasle, da gledam filmove sa srećnim krajem, da istražujem, da gledam kako kiša pada, da maštam. CARPE DIEM. To je moj moto. A u budućnosti, ono što želim i što znam da mi predstoji je da živim svoje snove, da izrazim svoju kreativnost, da budem slobodna i da uživam u svojoj porodici.

Dakle to sam ja: imam zeleni lak za nokte, mnogo slobodnog vremena, želju da porastem i mnooogo muzike u sebi koja još nije uspela da izađe iz mene.

Ćao!