Negativne emocije

Ćao, dragi moji. Skoro sam saznala jednu novu stvar o sebi. I baš sam bila srećna. Ne zato što sam to saznala, nego zato što sam na dobrom putu upoznavanja sebe. Još uvek osećam tragove tuđeg mišljenja i tuđih uverenja u svojim mislima i svojim postupcima, ali ne marim. Znam da to želim i zato znam i osećam da će se to desiti. Da će sve to što mi ne odgovara i što me „steže, grebe i bocka“ da spadne sa mene, kao sneg kad očistim sa kaputa. I za to je potrebno vreme. Znam. Ali se radujem svemu tome.

Taj put ka upoznavanju sebe je mislim nešto najlepše što može jednom biću da se desi, jer to neminovno vodi do momenta kad ću zaista biti sposobna da zavolim sebe.

Jedno vreme sam mislila da ja prihvatam sebe, ali onda sam shvatila da sva ona takozvana negativna osećanja zatrpavam u sebe, jer sam smatrala da su ona nedopustiva. Tokom vremena, ta negativna osećanja nisu nestajala, već su dobijala drugi oblik i ispoljavala su se u najneverovatnijim i najneprijatnijim situacijama. Zato što je to tako. Osećanja se ne mogu zatrpati. Ne mogu nestati. Ono što je potrebno uraditi sa osećanjima ljutnje, zavisti, ljubomore, i drugim sličnim osećanjima je da ih stavimo na sto, pred sebe i da ih analiziramo. Do besvesti. To je jedini način da im ukinemo moć da prevladaju nama i da izgube kontrolu nad nama. Na taj način ćemo mi imati kontrolu nad njima. Saznati zašto se to osećanje javilo, zašto baš u tom trenutku? Šta nam govori?

Ja sam, naivno mislila da ako sebi ne dozvoljavam da imam takva osećanja da će ona nestati. Kako da ne?! To tako ne ide.

Činjenica da nismo savršeni i da smo skup raznoraznih iskustava, vaspitanja, okolnosti, genetike, itd čini nas takvim kakvi smo. Jedni jedinstveni. Naš zadatak je da se upoznamo i da znamo sa čime raspolažemo. DA UPOZNAMO NAŠE VRLINE I SLABOSTI. Namerno sam napisala slabosti, a ne mane, jer slabost može da se menja, dozvoljava nam da postane, ako ne naša jaka osobina, onda malo jača.

A za to je sve potrebno da budemo jaaaaako iskreni prema sebi, jer smo skloni subjektivnom, tj. gledanjem sa šarenim naočarima. Hoću da kažem da smo skloni da ulepšavamo stvari, ili da vidimo ono čega zaista nema. Ja, na primer nisam dozvoljavala sebi da imam takve negativne emocije i mislila sam da sam ih na taj način poništila. Naprotiv, tim svojim zatvaranjem očiju sam im dala snagu i mnogo veći značaj, nego što zaista imaju. I zato su se ispoljavale bez moje kontrole. I naravno, uopšte mi nije bilo prijatno u tim situacijama. Dapače. Najčešće bih nekog povredila, a sebe zaprepastila. Kao da vam padne saksija na glavu, a u stvari sam bila ja koja sam je srušila. Veoma neprijatno iskustvo.

A za to mi je trebalo vremena. Korak po korak. Te negativne emocije nisu prestale da postoje, ali sad sam ih ja smestila u odgovarajuće fioke i imaju svoje nalepnice. Praktično sam ih arhivirala. Sada ja kontrolišem njima, a ne obratno.