Ćao!

Ima već toliko dana otkako sam htela da počnem ponovo da vam pišem, da je prosto izgubilo smisao da vam uopšte objašnjavam zašto nisam. A možda i nije. Možda će nekome od vas pomoći da ne uđe u tu zečiju rupu, iz koje vam se, evo, konačno javljam. Smešno. Pa, jeste. Svo ovo vreme sam imala želju da vam pišem, da vam se javim… A onda se nekako ta ideja rasprši, ili nisam pri laptopu, ili nije baš vreme za to, ili mi se to baš sad ne radi, ili, najčešće je bilo – pa, kako ću ja sada da pronađem inspiraciju, ili temu koju bih mogla da obradim u svom novom tekstu, posle toliko vremena. Sve je nekako bilo nedohvatljivo i komplikovano i nije imalo svoje vreme, a ni mesto.

A danas? Šta je to bilo drugačije? Iskreno, bila sam već na laptopu, a pojavila se ta ideja i onda sam je momentalno “uhvatila za gušu”. Pomislila sam: E, nećeš ga više, majci!

I evo me. Sedim ispred tastature i razmišljam šta je od svih dešavanja i mojih misli ono što vredi da podelim sa vama. A sad mi pade napamet, pa zašto mora da bude nešto jako važno, ili značajno, ili spektakularno? Sve je ovo moj život. I svaki dan predstavlja podjednako bogat izvor tema i inspiracija. Pa, jeste. Toliko se trudim, pa i sada, da pronađem nešto ONO, ono Pravo što bi bilo revolucionarno i što bi vas čačnulo baš tamo negde gde mogu da podstaknem vaše razmišljanje, da vas inspirišem, ili možda da vas obradujem, ili jednostavno, da vam bude drago što ste pročitali ove redove.

Mislim da je sasvim u redu da podelim i ove misli sa vama, jer je to isto deo mene, koji, eto, rado delim sa vama.

Iako u njima možda nema neke duboko sakrivene tajne, ili mudrosti, želim da vam pišem. Želim na ovaj način da vam se obratim i da vam pružim ruku. Želim da dosegnem do vas tamo. Da vam kažem da niste sami, da sam i ja tu. Želim da osetite moju podršku i moje prisustvo. Tu, sam. Iza ovih redova. Želim da postanete deo mog sveta, isto kao što i ja želim da postanem deo vašeg. Bilo bi divno kad bi neko od vas poželeo da mi odgovori i da razgovaramo ovako, kroz naša pisma. A možda i ne. Nije to toliko važno. Meni je važno da sam vam se javila. Konačno.

Zato ću pustiti ove svoje misli u etar nadajući se da ce stići do nekog od vas.

Vaša Micarina