S R E Ć A

Šta je za vas sreća? Da li znate kada ste srećni da ste srećni? Da li vam se desilo da budete srećni, a da to shvatite tek kad taj momenat prođe? Meni se to dešavalo više nego jedanput. I sada se pitam zašto? Sada mislim da je to bilo zato što u tom momentu ili nisam razmišljala o sreći, jer sam bila zadovoljno sa svim, pa se nisam time zamarala, ili…(to mi se češće dešavalo, moram da priznam) sam sumnjala da mi nedostaje još nešto malo do tog savršenstva zvanog SREĆA.

Moram da priznam da mi se često dešavalo, naročito u periodu puberteta, pa i kasnije, iskreno, da ja zapravo nikada nisam ni doživela pravu, verodostojnu sreću. Tada sam smatrala da je sreća nešto neuhvatljivo, nešto što samo neki veoma retki pojedinci uspeju i zaslužuju da dožive. Jesam, stvarno. Mislila sam da možda ja i ne zaslužujem da je doživim, ili da nisam dorasla tom tako raskošnom i božanstvenom osećaju. U tom svom razmišljanju, ja sam joj naravno dodavala magične i neverovatne osobine toliko da je za mene postala skoro nedokučiva. I naravno, u svom tom životnom istraživanju i iskušavanju života, dešavalo se da budem srećna, ali da nisam ni znala da je zaista imam tu, u svojim rukama. Dugo je ona za mene bila tako daleka i nepoznata. Moram da priznam da sam tek skoro shvatila da je sreća i te kako tu, blizu. Ona nije namenjena samo „specijalnim“, takoreći „superbićima“, kao što sam ja to zamišljala. Ona je bila tu, sve vreme… Ne mogu vam ni opisati svoj šok. U isto vreme sam bila i oduševljena i razočarana. Oduševljena, jer je i meni dostupno to tako savršeno i čarobno osećanje, do tada maltene rezervisano samo za neke, a razočarana, jer je to osećanje sreće izgubilo onu mističnu vrednost nepoznatog.

Godinama i životnim iskustvom sam uspela da dokučim sve te slojeve i nijanse različitih osećanja sreće. Postoje zaista oni fascinantni momenti sreće kad mislite da se u tom momentu sve dešava samo zbog vas i da ste centar Univerzuma i da skoro vreme stane. Na primer, u momentu kad me je moj dragi zaprosio, ili kad shvatim da u meni raste jedno novo, malo biće, ili kad mi je sestričina rekla da je ona trudna. Postoje i oni malo manje sudbonosno vredni trenuci, kao što su prvi koraci moje ćere, ili kad sam dobila posao, ili… A opet, postoji toliko onih malih, za mene možda i najvažnijih, sitnih, ali opet tako slatkih i neodoljivih iskričavih trenutaka sreće, koji mi ulepšavaju svakodnevicu. Ti trenuci mi ulepšavaju život, jer ih ima svuda, samo ih treba tražiti… stalno.

Morate da pazite, jer vam mogu vrlo lako pobeći: cvrkut ptica, odsjaj Sunca u nečijem osmehu, kad mi moj dragi kupi cveće, ili kad mi se nasmeje prolaznik, ili dečiji smeh, ili prelep zalazak Sunca, ili neka zaboravljena pesma koju upravo puštaju na radiju, ili neka stidljiva zamisao koja će možda prerasti u nešto božanstveno. To bukvalno može da bude bilo šta, ako samo malo budete obazriviji i ako budno pratite i najmanji detalj.

Jer sreća je ipak uvek tu, pored nas… Baš ovde.