Svrha i dar

Da li ste nekada razmišljali o tome koja je vaša svrha postojanja? Ja, nekako mislim da svako od nas ima svoju ulogu i da mu je smisao života da pronađete svoj dar, a svrha života je da ga poklonite drugima. To sam jednom pročitala u studio gde sam počela sa joga časovima. Kasnije sam saznala da je to rekao Pablo Pikaso. Ta rečenica mi se urezala u pamćenje i zaista mislim da mi je najveći zadatak da saznam šta je moj dar? Da saznam i otkrijem zašto postojim na ovoj Zemlji. Iako nisam baš potpuno sigurna, ali zaista mislim da sam na veoma dobrom putu (sada više, nego ikada pre) da to i saznam. Nekako mislim da je to nešto između pisanja, nekog hobija koji bi mogao da preraste u nešto više (dekupaž, šivenje, bojenje, perlice, itd.), možda nekog angažovanja u ekologiji, recikliranju, neeeešto tako. Nisam baš načisto. Kao i što se vidi. Hahaha. Ipak, mnogo me raduje što sam na tom putu da to i otkrijem i to me istraživanje veoma raduje i ispunjava.

A vi? Šta vi mislite, šta je vaš dar? Da li vam je uopšte to važno da znate, ili već živite život koji je ispunjen i ništa drugo vam ne nedostaje? Ako jeste, a ja vam to i želim, to je zaista fenomenalno! Bilo bi super kad bi svi mogli to da dostignemo, jel’ da? Da budemo srećni tu gde jesmo i da uživamo u tome što radimo. Recimo, moj dragi, on radi posao koji voli i verujem da bi ga radio i da mu nije plaćen, jer zaista uživa u tome. Da. To sam isto pročitala negde da je vaš životni posao onaj, koji bi ste radili i da vam nije plaćen. E, pa i to je neka pomoć. Ja, recimo to sve već radim (osim ekologije), a ništa ne zarađujem od toga. Trenutno. Ja sam, nekako sigurna da, ako zaista voliš to što radiš, da ćeš početi i da zarađuješ, jer unosiš u to ljubav i svoju posvećenost i vreme. Da, vreme pre svega, jer ono se ne može vratiti. Ulažemo vreme u to što radimo i zato će nam se isplatiti. Na ovaj ili onaj način. Zato ja ne tugujem i ne žurim. Znam da sam na pravom putu i zato ne marim.

Da li biste vi voleli da radite nešto drugo? Da li ste uopšte razmišljali o tome? Meni je prosto neverovatno kad samo pomislim da sam pre skoro godinu dana provodila svaki dan od 9 do 5 u kancelariji, sedeći za kompjuterom. Jeste da sam koristila španski jezik svakodnevno (a taj jezik obožavam), ipak sam bila tamo gde mi ne prija. I to osećanje je godinama unazad raslo u meni. Eto me sad ovde, za kompjuterom i pravo da vam kažem – nema tih para koji bi me vratili u tu istu kancelariju. Iako sam dobila otkaz, ja sam zapravo dobila ono što sam stvarno i želela – slobodu i mogućnost da otkrijem šta je to čime bih zaista želela da se bavim. I zaista sam presrećna. Jesam. I zahvalna na svakom novom danu na ovom mom putu istraživanja.

Pišite mi šta mislite o tome? Da li vi radite posao koji volite? Ili bi ste ga menjali?