To sam ja

Eto me… Koliko volite da se družite, ili da provodite vremena sa raznim ljudima? Kad kažem ljudi, mislim i na prijatelje i na članove vaše porodice i na komšije, prolaznike, bilo koga. Ja sam dugo, dugo mislila da sam veoma druželjubiva i da mi jako prija društvo ljudi, ali je to bila samo još jedna mala „obmana“ same sebe. JA SAM ŽELELA DA BUDEM DRUŽELJUBIVA I PRIČLJIVA i sve u tom smislu. Toliko sam želela da to budem, da sam nekako sebe uveravala da ja to jesam, iako su mi sva moja čula govorila, ili bolje VIKALA da to nije istina. Zapravo, ja se ponekad, u već dobro poznatom društvu prijatelja osećam kao svoj na svome, ali to je samo zato što su to MOJI LJUDI. Kad se nađem u novom društvu, nisam ja ta koja će da preuzme inicijativu, da priđe nekome, da zapodene razgovor. Ne, ne. To nisam ja. Osim toga, VEOMA mi je važno da u toku dana (SVAKOGA DANA) imam VREME ZA SEBE,

DA BUDEM SAMA SA SOBOM.

Znate koliko mi je bilo potrebno vremena da ja sama sebi to priznam. A zašto? Zato što se meni to lično ne dopada, ne spada u „spisak“ osobina koje bi „savršena JA“ trebalo da poseduje.

I onda shvatim onu bazičnu istinu, a to je da je najveći izazov za mene – da se prihvatim onakva kakva sam. Da zaista prihvatim sebe baš onakvu kakva sam, bez šminkanja, cenzure, žmirkanja na jedno oko. To sam ja. U svojih 160cm. Jedna jedinstvena.

Prosto je fantastično koliko su nas sa raznih strana (vaspitanje, opšta merila, sredina, porodica, supružnik) prosto navodili da kad se pogledamo u ogledalo, vidimo nekoga drugoga, a ne sebe same. I ne mislim su oni tu nešto pogrešili. Neee. Jednostavno je to bila samo naša reakcija/akcija na to.

Ali, dragi moji, ja se ne predajem. Ja sam sebi dala oduška i ja polako, bez prisile, puštam svaki svoj deo da izađe na videlo i da se prvo upoznam ja sa njim, a onda i da ga prihvatim. Pametni ljudi (na više strana sam to pročitala) kažu da tek kada prihvatimo i ono što nam se ne sviđa kod sebe, u stanju smo, tada smo tek spremni da to promenimo. Tek tada možemo da menjamo, ublažavamo ili brišemo neka pogrešna uverenja, strahove, mane, ili osobine. Ali, prvo moramo da se upoznamo.

Ja sam toliko srećna što sam došla dovde, da vam to ne mogu opisati. Ovo je bilo za mene kao otkriće Amerike. Ne zato što ja to nisam znala ranije, već zato što sam to celim svojim bićem shvatila i prihvatila. I verujem da ću uživati u ovom novom, najvažnijem poznanstvu. Živeli!