Uvek postoji razlog...

Ćao! Kako ste? Ja sam super. Malo sam se smrzla, ali evo ušuškala sam se, tu je i čaj i ubrzo ću biti kao nova.

Malo pre sam gledala jednu našu seriju. I imaju divne kadrove našeg lepog Beograda iz vazduha i svaki put kad vidim te snimke, pomislim kako nam je lep grad. Zaista. Imamo toliko lepih parkića, trgova, zgrada. I uvek pokušam da otkrijem koji je to deo grada koji prikazuje. Sve nekako drugačije izgleda iz tog ugla. I ponovo se vraćamo na moju već pomenutu teoriju da sve zavisi od vašeg pogleda na sve. I ne želim ja sada da vam otkrijem mlaku vodu. Ne radi se o tome. Poenta je da ja otkrivam istinu u tome. Koliko mi je to sada jasno, ja prosto ne mogu a da ne pomenem to, opet. Znala sam ja da je za pesimiste čaša poluprazna i da je za optimiste čaša polupuna, ali ono što nisam znala je koliko to utiče na sve ono što nam se dešava i u nama i oko nas.

Apsolutno sve zavisi od toga. Da, setila sam se da je to jednom i Wayne Dyer pomenuo. Rekao je: - Šta mislite, ko će imati više šansi da preživi neku operaciju? Onaj ko je očajan što mu se to dešava, ili onaj koji kaže – vidimo se posle? I toliko ima istine u tome, da je to fenomenalno.

Mislim da sam ja oduševljena ovim saznanjem, jer sam JA lično spoznala da je to istina. Nekako je za mene to sve, pre, bila samo teorija. Znate ono: ma, da, znam ja to. Ali, nisam znala, jer nisam stvarno, zaista verovala u to. I prosto ne mogu da vam objasnim koliko sam srećna i zadovoljna zbog tog svog otkrića. Kao da su mi se poređale kockice i da je sve leglo na svoje mesto. Kao da je sada sve baš onako kao što treba da bude. Dobro, ovo sada ima jednu dodatnu dozu optimizma. Da, ja mislim da sve što mi se dešava treba tako da bude i da postoji razlog zbog čega je to tako. Uostalom, moj otkaz je pravi dokaz te teorije. Univerzum je odlučio da uradi nešto za mene, jer ja nikako nisam smogla hrabrosti sama to da uradim. Naravno, u tome su me sprečavala neka moja pogrešna uverenja, strahovi, itd. Ali, ja sam to zaista JAKO ŽELELA. I to mi se i desilo. I ja sam presrećna zbog toga. Svakako da treba još da poradim na svojim uverenjima i strahovima, ali ja sam tu gde jesam, jer sam to zdušno želela. Sigurna sam da i vi možete da se setite bilo koje svoje situacije i da iskreno, iz stomaka potražite odgovor zašto se to desilo. I shvatićete da je postojao razlog. Za neke situacije ne znamo odmah zašto se to desilo, ali razlog postoji. Uvek postoji razlog. Pa, čak i ako nam ne izgleda logično, očekivano, fer, ili pravedno, bolje je prihvatiti tu situaciju, nego biti ljut, ili očajan. U svakom slučaju, ljutnjom nećete popraviti stvar. Nikako. Pre ćete je „pokvariti“.

Zato, dragi moji, glave gore i uživajte u ovom divnom danu , jer ste živi, zdravi i lepi!