Vaša šolja čaja

E, pa ćao, dragi moji. Kako ste? Ne, stvarno, kako ste? Ja vam želim da vam danas bude divan dan. Zaista. Volela bih da kad pogledate u ogledalo, vidite najbolju i najlepšu osobu na svetu. A, to je zapravo tako. Vi ste najlepši, najbolji, baš takvi kakvi ste. I vi ste jedinstveni na svetu. Nigde, ni u najdaljem kutku kugle zemaljske ne postoji osoba kao što ste vi. Sve vaše osobine, vaš izgled, vaši snovi, sve je to deo vas, tako unikatnog. I zato ste tako značajni i važni. Zato treba da slušate sebe, pre svega. Zato treba da poslušate sebe, prvo. I to nije sebično. Ne, ne. To je potrebno da bi ste mogli da budete dobri i za druge. Skoro sam čula nešto što mi se jako dopalo: To vam je kao u avionu. U slučaju potrebe, prvo stavljate sebi masku za kiseonik, a tek posle svom detetu. Jer, ako ne možete da dišete vi, kako ćete pomoći nekom drugom. Teško. I to je zaista tako. Trudimo se da zadovoljimo ono što mislimo da bi drugi želeli od nas. Osim što zaboravljamo na sebe, ne možemo da znamo šta drugi očekuju od nas. A, čak i da znamo, i ukoliko udovoljimo njima, to nama neće doneti sreću. Sreća nas čeka onda kada slušamo svoje srce, stomak, ili instinkt. To je jedino potrebno. Jer, ako radite i živite u skladu sa vašim unutrašnjim JA, bićete zadovoljni i srećni i tada ćete i te kako biti sposobni da se posvetite i drugima. Osim toga, vaša sreća i zadovoljstvo je zarazno osećanje. Setite se samo neke osobe koju ste sreli u nekom društvu, oko koje se okuplja veliki broj ljudi, jer se smeje, ili je zabavna. Ljudima prijaju takve osobe, privlače ih. Kao magnet. Zato se treba skoncentrisati prvo na sebe i svoje potrebe. Oslušnite se. Šta je to što vam treba da budete zadovoljni i nasmejani? Nije važno ko je pored vas i šta on radi, ili želi. Čak i ako pogodite šta je potrebno toj osobi do vas, pitanje je da li ćete uspeti da popravite raspoloženje toj osobi. Ono što je njoj potrebno, isto kao i vama je da posluša sebe i da sebi obezbedi osmeh i zadovoljstvo.

U sadašnjem svetu, u kojem smo okruženi sa mnogo stvari koje nam odvraćaju pažnju, potrebno je vremena za takav poduhvat. Ali, mi smo nama samima najvažniji i zato je neophodno da se posvetimo sebi. Najbolje je početi od malih koraka. Kao i dete kad počne da uči da hoda. Recimo: Šta je to što bih voleo/la da radim u ovom trenutku? Šta je to što bi mi sada donelo zadovoljstvo? To ne mora da bude nešto grandiozno. Šolja čaja, neki film, popodnevna dremka, ili možda kratka šetnja? Sledeći korak bi mogao da bude: Šta bih voleo/la da radim, ili čemu bih voleo/la da se posvetim, a da radim to isključivo iz zadovoljstva? Jer kad radite ono što volite, nagrada je već tu – zadovoljstvo. Ono materijalno će doći samo od sebe. Hoće! Sigurna sam. Potrebno je samo da uživate u svojoj strasti i bićete nagrađeni za to.